Poslovne vijesti - Srbija

Da li ima smisla graditi hidroelektrane „Bistrica“ i „Đerdap 3“ u uslovima klimatskih promena?

Međutim, nakon poslednjih nekoliko godina velikih suša, koje prazne korita Dunava, Drine i ostalih reka, postavlja se pitanje opravdanosti izgradnje ovih projekata.

Ova tema povela se u utorak na konferenciji „Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije“, koju je organizovala Redakcija Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije (EPS), Ministarstvom rudarstva i energetike i Privrednom komorom Srbije (PKS).

EPS je nedavno saopštio da će zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom proizvodnja električne energije u hidroelektranama ove godine biti najniža u istoriji proizvodnje EPS-a.

Izvesno je, kako su tada rekli, da će hidroproizvodnja u 2025. godini biti manja za oko 25 odsto od prošlogodišnje, a za čak 40 odsto niža nego 2023. godine. Očekivanja su da će proizvodnja hidroelektrana ove godine biti oko osam milijardi kWh, što je manje i od dosad najmanje godišnje proizvodnje od 8,3 milijarde kWh, zabeležene pre 36 godina.

Međutim, uprkos lošoj hidrološkoj situaciji, predstavnici EPS-a ističu da hidroelektrane, naročito reverzibilne, ostaju najpouzdaniji izvor proizvodnje energije i spremne su da odgovore na varijabilnu proizvodnju struje iz sunca i vetra.

Takođe, na konferenciji je poručeno da klimatske promene ne treba posmatrati samo kroz prizmu suša, već i kroz prizmu poplava, kada je proizvodnja energije iz hidroelektrana na istorijskim maksimumima.

Podsetili su da su Srbija i Bosna i Hercegovina pre samo desetak godina bile na udaru velikih poplava, te da su procene pokazale da bi poplave, pre svega u BiH, bile blaže da je na rekama bilo više hidroelektrana.

Ambiciozni planovi EPS-a u oblasti hidrosektora

Pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove u EPS-u Radovan Stanić izjavio je na konferenciji da ta državna kompanija u naredne tri godine planira da uloži oko 760 miliona evra u hidrosektor, od čega 470 miliona evra u nove objekte, a oko 290 miliona evra u revitalizaciju postojećih objekata.

„Takođe, plan je da u narednih 10 godina uložimo oko dve milijarde evra u nove hidropotencijale, čime potvrđujemo njihov značaj u periodu zelene tranzicije“, rekao je Stanić.

Podsetio je da hidroenergija u sistemu elektroprivrede Srbije zauzima veliki značaj, odnosno da oko 3.000 megavata instalisane snage u 16 hidroelektrana omogućava oko 30 odsto energije iz ovih zelenih izvora, a cilj je da se taj udeo poveća.

Stanić je podsetio da je EPS u prethodnom periodu revitalizovao HE „Đerdap 1“, HE „Zvornik“ i HE „Bajina Bašta“, čime je, kako je rekao, dobijeno 236 megavata nove snage u ovim izvorima.

„To omogućava 200 miliona kilovat-sati godišnje proizvodnje u odnosu na ono što smo imali pre ovih revitalizacija“, rekao je Stanić.

U toku je, kako je dodao, revitalizacija RHE „Bajina Bašta“, a uskoro počinje i revitalizacija Vlasinskih hidroelektrana, čime će sigurnost njihovog snabdevanja energijom biti produžena za narednih 35 do 40 godina.

U planu je, naveo je Stanić, i revitalizacija „Đerdapa 2“, HE „Bistrica“ i izgradnja četvrtog agregata u HE „Potpeć“.

Kada je reč o novim projektima, Stanić podseća da je jedan od najznačajnijih objekata izgradnja RHE „Bistrica“ snage oko 660 megavata, u vrednosti od oko milijardu evra.

„Ovaj objekat će dodatno služiti održavanju energetskog sistema i biti sjajno skladište u situacijama povećane proizvodnje iz OIE, pre svega iz sunca i vetra“, rekao je Stanić.

Drugi važan projekat jeste izgradnja hidroelektrane „Buk Bjela“ na Drini, koja se realizuje u saradnji sa Republikom Srpskom, a treći RHE „Đerdap 3“.

„Buk Bjela“ i „Đerdap 3“

Kada je reč o projektu „Buk Bjela“, Stanić je istakao da se uskoro očekuje završetak izrade studije o uticaju na životnu sredinu i dobijanje nove ekološke dozvole.

„Nadamo se da to ide u dobrom smeru, jer je to objekat koji je od regionalnog značaja i doprineće stabilnosti sistema na celom ovom području“, ukazao je Stanić.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je na konferenciji da su Srbija i Republika Srpska prilikom pripreme za realizaciju ovog projekta imale određene smetnje koje su se javljale „više u administrativnoj sferi nego u funkcionalnoj“.

„Mi bismo danas imali u velikoj meri izvođačke radove na tom projektu da nije bilo ovih smetnji, i sigurno bi ova elektrana bila završena do kraja 2027. godine“, rekao je Đokić i najavio da će „sve prepreke biti savladane“.

Prema njegovim rečima, pri kraju je regulacija odnosa sa Crnom Gorom jer je urađena nova studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koja pokazuje da HE „Buk Bjela“ neće uticati negativno na Nacionalni park „Durmitor“.

Kada je reč o projektu izgradnje RHE „Đerdap 3“, Stanić je rekao da je u planu izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Savetnik ministra za kapitalne projekte u Ministarstvu rudarstva i energetike Milan Aleksić rekao je na skupu da bi „Đerdap 3“ mogao biti snage između 1.800 i 2.400 megavata.

„Najverovatnije bi se gradio u više faza. Treba napomenuti da je ovaj projekat svakako strateški značajan za balansiranje i skladištenje energije, ne samo za našu zemlju, već i za ovaj deo Evrope. Iz tih razloga Ministarstvo rudarstva i energetike pristupa ovom projektu sa posebnom pažnjom i razmenjuje informacije sa rumunskom stranom“, ukazao je Aleksić.

Najavio je da će sledeće nedelje biti održana Mešovita komisija sa rumunskom stranom i izrazio nadu da će se razgovori o izgradnji RHE „Đerdap 3“ nastaviti.

„Izradom studije izvodljivosti nadamo se da ćemo doći do konačnog scenarija o tome kolika bi bila stvarna moguća snaga ove hidroelektrane i kolika bi bila veličina akumulacije zbog geografskih uslova na tom terenu“, rekao je Aleksić.

Podsetimo, izgradnja ovog projekta ima nekoliko prepreka. Pre svega, postoje kritike ekoloških organizacija koje ukazuju da bi izgled NP „Đerdap“ bio izmenjen zbog hidroelektrane.

Druga prepreka javila se sa rumunske strane, koja tvrdi da bi nova hidroelektrana mogla da ugrozi proizvodnju struje u postojećim zajedničkim hidroelektranama Đerdap 1 i 2, koje su ključne za rumunski energetski sistem.

Loša hidrologija

Što se tiče same hidrologije, Stanić je istakao da je u prethodne dve godine bila veoma loša hidrološka situacija i da je posebno u prethodnih 18 meseci bio izražen nedostatak padavina u slivu Drine i Dunava, što se odrazilo i na proizvodnju.

„Kada je reč o ovoj godini, očekuje se da će proizvodnja struje iz hidrosektora biti oko 20 odsto manja u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Stanić.

Stanić je izneo podatak da su višegodišnji protoci na Dunavu od početka ovog veka prosečno iznosili oko 5.257 kubika.

Za ovu godinu, kako je dodao, protok je na nivou od 3.822 kubika, što je za oko 28 odsto manje.

„Tako da je hidrologija veoma nepovoljna. Međutim, sama revitalizacija postojećih hidroelektrana, dobro upravljanje i dobra optimizacija proizvodnje doprineli su da se svaka kap vode iskoristi“, rekao je Stanić.

Istakao je da, bez obzira na lošu hidrologiju, hidroelektrane ostaju najpouzdaniji izvor proizvodnje energije i spremne su da odgovore na varijabilnu proizvodnju iz sunca i vetra.

„Hidroelektrane su i dalje nezamenljive u sistemu bez obzira na klimatske promene“, rekao je Stanić.

Profesor Predrag Stefanović iz Društva termičara Srbije ukazao je da klimatske promene ne treba posmatrati samo u smislu suša, već i u smislu naglih padavina.

„Podsetimo, pre 10 godina kada su bile velike poplave u celom regionu, posebno u Srbiji i BiH. Prema rezultatima koji su tada izneti iz Elektroprivrede Republike Srpske, šteta koju su tada nanele Drina i Bosna bila je više milijardi evra, a mogla je biti izbegnuta da su bile podignute odgovarajuće hidroelektrane na Drini, koje bi akumulirale taj veliki talas padavina“, zaključio je Stefanović.